Tripsin

Tripsin
Kristalna struktura goveđeg tripsina[1]
Identifikatori
Simbol	Trypsin
Pfam	PF00089
InterPro	IPR001254
SMART	SM00020
PROSITE	PDOC00124
MEROPS	S1
SCOP2	1c2g / SCOPe / SUPFAM
CDD	cd00190
Dostupne proteinske strukture: Pfam   strukture / ECOD   PDB RCSB PDB; PDBe; PDBj PDBsum sažetak strukture

Tripsin (EC 3.4.21.4) je serinska proteaza iz PA klana superfamilije u probavnom sistemu mnogih kičmenjaka, gdje hidrolizira proteine.^[2] Otkrio ga je njemački Wilhelm Kühne (1837.-1900.), 1876.^[3] Tripsin se proizvodi u pankreasu kao neaktivna proteaza tripsinogen. Tripsin cijepa peptidane lance uglavnom na karboksilnoj strani aminokiselina lizin ili arginin, osim kada je praćen prolinom. Koristi se za brojne biotehnološke procese. Takvi procesi se obično nazivaju tripsini ili proteoliza tripsinizacija, a proteini koji su tretirani tripsinom kaže se da su tripsinizirani.^{[4][5][6] [7][8][9][10]}

1. ^ Leiros H. K., Brandsdal B. O., Andersen O. A., Os V., Leiros I., Helland R., Otlewski J., Willassen N. P., Smalås A. O. (april 2004). "Trypsin specificity as elucidated by LIE calculations, X-ray structures, and association constant measurements". Protein Sci. 13 (4): 1056–70. doi:10.1110/ps.03498604. PMC 2280040. PMID 15044735.CS1 održavanje: više imena: authors list (link)
2. ^ Rawlings ND, Barrett AJ (1994). "Families of serine peptidases". Meth. Enzymol. Methods in enzymology. 244: 19–61. doi:10.1016/0076-6879(94)44004-2. ISBN 978-0-12-182145-6. PMID 7845208.
3. ^ http://books.google.com/books?id=jzdMAAAAYAAJ&pg=PA194&ie=ISO-8859-1&output=html Über das Trypsin (Enzym des Pankreas), Verhandlungen des naturhistorisch-medicinischen Vereins zu Heidelberg, new series, 1 (3): 194-198.
4. ^ Lindhorst T. (2007): Essentials of carbohydrate chemistry and biochemistry. Wiley-VCH, 3527315284}}
5. ^ Robyt F. (1997): Essentials of carbohydrate chemistry. Springer, ISBN 0387949518.
6. ^ Voet D., Voet J. (1995): Biochemistry, 2nd Ed. Wiley, http://www.wiley.com/college/math/chem/cg/sales/voet.html.
7. ^ Laidler K. J. (1978): Physical chemistry with biological applications. Benjamin/Cummings, Menlo Park, ISBN 0-8053-5680-0.
8. ^ Bajrović K, Jevrić-Čaušević A., Hadžiselimović R., Ed. (2005): Uvod u genetičko inženjerstvo i biotehnologiju. Institut za genetičko inženjerstvo i biotehnologiju (INGEB), Sarajevo, ISBN 9958-9344-1-8.
9. ^ Hunter G. K. (2000): Vital Forces. The discovery of the molecular basis of life. Academic Press, London 2000, ISBN 0-12-361811-8.
10. ^ Nelson D. L., Cox M. M. (2013): Lehninger principles of biochemistry. W. H. Freeman and Co., ISBN 978-1-4641-0962-1.